Ideja preporađanja se putem budizma raširila po velikom delu Azije. Kada je budizam dospeo u Kinu, Koreju i Japan, doktrine o karmi i preporađanju, i shvatanje da zaslužni postupci mogu da budu posvećeni pomoći dušama iz nižih ishodišta preporađanja kako bi napredovale do boljih ishodišta, naišle su na širok prijem.
Materijalno tijelo je beživotno iako predstavlja kompleksni aranžman sačinjen od fizičkih elemenata. Duša je iskra života koja dolazi od Vrhovnog života, Boga.
To je poznato kao zakon karme. Svako djelo ljudskog bića biva izvršeno ili u skladu s univerzalnim zakonom kojeg lavatory daje u razotkrivenim spisima ili se ono protivi tom zakonu.
Učenje o seobi duše su zastupali mnogi antički filozofi, između ostalih Pitagora, Empedokle, Platon i orfičari. Empedokle smatra da reinkarnacija obuhvata i bogove, koji su pali za svoje grehe na zemlju i osuđeni na kružna preovaploćenja. On u stihu opisuje svoja prethodna postojanja:
Sva osećajna bića se smatraju okovanim za Točak preporađanja sve dok ne postignu oslobađanje od karmičkog procesa ulaskom u nirvanu.[4]
– U hinduizmu, po Upanišadama (spisima koji čuvaju staroindijska filozofsko-religiozna tajna učenja), »utjelovljenje« duša u dugu povijesnomu lancu događa se po zakonu »karma«: zakonu prikupljanja zasluga i krivnje u prethodnim utjelovljenjima. Utjelovljenja prestaju kada se raskine lanac učinaka i uzroka, kada se duša oslobodi od maya
Shvatanje o životu kao cikličnom procesu, tj. prolasku duše kroz različita tela, izvodi se kod mnogih drevnih naroda na osnovu pojava rađanja i smrti, i prenošenja porodičnih osobina kod dece.
U Bhagavad-giti rečeno je kako duša ostaje uvijek ista, ali se materijalno tijelo mijenja od dječaštva, mladosti pa sve do starosti. Ovaj fenomen naziva se karma-bhandana ili uvjetovani život u krugu rođenja i smrti.
Prav tako smo že prej ugotovili, da je za življenje kot duhovno potovanje pomembno tako delovanje (ljubezen do drugih), kot učenje oziroma pridobivanje spoznanj skozi izkušnje. In, ko se nečesa naučiš, to znaš, zato učenje hinduizma, da lahko v procesu življenj in umiranja nazaduješ celo na stopnjo živali, tudi po tej logiki ni smiselno. Duša po smrti prenese le kvalitete, ki smo jih v nekem življenju dosegli v smislu samospoznanja in razumevanja življenja, ostalo pa ni pomembno oziroma bi bilo celo moteče, zato se tudi spomin na prejšnja življenja po rojstvu zabriše, ko doživimo splošno amnezijo oziroma pozabljanje naše preteklosti.
Ti so ohranjeni v različnih besedilih, imenovanih Pratimoksa, ki jih je skupnost recitirala vsakih štirinajst dni. Pratimoksa vključuje splošne etične zapovedi in pravila glede bistva samostanskega življenja, kot so sklede in oblačila.[177]
Međutim, ljudi ne mogu sve da znaju sa trenutnim nivoom svesti odnosno trenutnim umom i inteligencijom koji su dovoljno ograničeni da ne mogu da percipiraju takav takozvani paranormalni fenomen.
"Dok sam se porađala, on je vršljao sa njom: 6 read more godina sam spremala osvetu, unfortunate ne zna šta ga je snašlo"
Duše izuzetno čestitih ljudi ponovo se rađaju kao bogovi; oni koji su živeli dobrim životom vraćaju se na zemlju kao muškarci ili žene, a neki se zbog svojih grehova ponovo rađaju kao životinje, gladni duhovi ili stanovnici pakla.[4]
amongst the ancient Greeks, the Orphic thriller faith held that a preexistent soul survives bodily Dying and it is afterwards reincarnated in the human or other mammalian overall body, at some point receiving release from the cycle of birth and Demise and regaining its former pure condition.